mnogo je puteva u životu.
neki vode pravo, neki krivudaju, neki su asfaltirani, a neki drugi su popločani, neki su izgrađeni po svim standardima struke, a neki zapušteni …
a koji je tvoj put u životu?
znaš li kuda ideš uopšte?
znaš li kuda ćeš sutra? znaš li gde ćeš završiti?
najgore što može da se desi čoveku je da ne zna gde će završiti.
a ako idemo kroz ovaj život bez ikakvog cilja, onda će nam doslovno svaki znak pored puta biti vodilja i ako ne znamo šta svaki od tih znakova znači vrlo brzo ćemo se izgubiti.
zapitaj se da li treba da sledim svaki putokaz ili samo onaj koji me drži na dobrom putu?
a koji je to dobar put? koje znakove da pratim da bih ostao na tom putu?
ne znam koji je put dobar za tebe ali mogu da ti kažem koji sam ja put odabrao.
odabrao sam rimski put.
ne, ne radi se o putu koji potiče iz perioda rimskog carstva, već se radi o procesu nalaženja sebe u ovom neredu od života. radi se o procesu oporavka.
najbitnije od svega, radi se o procesu povratka Bogu.
a naziv – rimski put potiče od toga što se koraci, ili faze tog putovanja nalaze zapisani u poslanici Rimljanima.
sada već ima smisla, zar ne? nastavi da čitaš pa ćeš mi reći na kraju ima li smisla.
a koje su to faze putovanja ovim putem?
navodno je Aristotel rekao da najteža bitka je nad sobom samim.
a zbog čega je to tako? zbog ponosa. ah taj ponos, ah ta sujeta.
pitaš se verovatno – kakve veze ima ponos i sujeta sa rimskim putem?
Pa prva faza putovanja ovim putem „oporavka“ jeste shvatanje od čega se oporavljam.
u Poslanici Rimljanima 3:23 piše
Jer, svi su sagrešili i lišeni su Božije slave,
pred Bogom nema bezgrešnog čoveka. svi smo zgrešili. svi smo makar jednom u životu uradili nešto zbog čega je Bog nezadovoljan. nema nevinoga. nezdrav ponos je greh.
štaviše, apostol Pavle je u stihovima koji prethode ovom opisao stanje čoveka.
Jer, ovako piše u Svetom pismu:„Pravednoga nema nijednoga,nema razumnoga, niti onog koji traži Boga.Od Boga se svi odvratiše, pokvareni svi postadoše; nema toga koji čini dobro,takvoga nijednoga nema. Grob otvoren grlo je njihovo,a jezik im laska prevrtljivo. Otrov im je zmijski pod usnama, usta su im puna kletve i gorčine. Krv proliti hitre su im noge, jad im je i pustoš na putima, stazu mira upoznali nisu,za strah Božiji oči im ne znaju.“
istina je da Pavle ovaj opis čoveka uzima iz Starog zaveta, tačnije iz Psalma, knjige Propovednikove i od proroka Isaije. međutim, to ne menja činjenicu da ovo nije tačno ni za savremenog čoveka.
druga faza ovog procesa oporavka me je naučila koje su posledice mog greha, šta sam ja to zaslužio u svom grešnom stanju. apostol piše u početku 23. stiha 6. glave poslanice:
Jer je plata za greh smrt…
jedino što sam zaslužio kao grešan čovek jeste smrt. i to ne samo fizička smrt već i duhovna. potpunu odvojenost od Božije ljubavi.
međutim, milosrdni i pravedni Bog se ne zaustavlja na tome da ja dobijem ono što zaslužim, već on daruje ono što sigurno ne zaslužujem (nastavak 23. stiha 6. glave) i ovo predstavlja treću fazu mog procesa oporavka –
… a dar Božiji je večni život u našem Gospodu Hristu Isusu.
a kako on to meni daruje? i šta Bog dobija s time što meni daruje večni život?
u 8. stihu 5. glave ove poslanice se nalazi odgovor na ova dva pitanja –
Ali, Bog je pokazao svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas dok smo još bili grešnici.
pitaš se sigurno – da li je zaista Isus Hristos umro za mene, iako to nisam zaslužio? i to je sve učinio samo zato što time pokazuje svoju ljubav prema meni?
iako ti to deluje nerealno, šta ćeš onda da kažeš na ovo – Hristos nije samo umro, već je i vaskrsao – što je potvrda da je Bog prihvatio isusovu smrt kao platu za naš greh.
i sad već verovatno misliš, i kakve to veze ima sa mnom, šta ja sad mogu da uradim po tom pitanju ako je sve to već gotovo?
tu dolazimo do poslednjeg koraka u ovom procesu, a to je da ispovediš svoju veru u ovo što si pročitao i time prihvatiš Božiji dar.
apostol Pavle jasno piše u 9. stihu 10. glave ove poslanice –
Jer, ako ispovediš da je Isus Gospod i veruješ u svome srcu da ga je Bog podigao iz mrtvih, bićeš spasen.
sve što treba da uradiš, da bi ušao u proces obnove – da bi doživeo isceljenje i oporavak – jeste da poveruješ u Gospoda kao svog Spasitelja.
da se ne bi ko zbunio ili pomislio da je ovo previše lako pa samim tim i nemoguće, Pavle ponavlja ovu istinu u 13. stihu citirajući starozavetnog proroka Joila –
Naime: „Svako ko zazove ime Gospodnje, biće spasen.“
istina je jedna – Isus je umro da bi platio kaznu za naše grehe i spasio nas večne smrti.
spasenje – oproštenje greha – je dostupno svima koji poveruju u Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja.
i poslednja potvrda da nakon ove izjave vere počinje proces razvoja unutrašnjeg mira se nalazi u prvom stihu 5. poglavlja ove poslanice
Pošto smo, dakle, opravdani verom, u miru smo s Bogom posredstvom našeg Gospoda Isusa Hrista.
naš unutrašnji mir zavisi od našeg odnosa sa našim Tvorcem. ako smo u miru sa njim, onda ćemo i mi biti u redu. a jedino kroz Hrista Isusa možemo imati taj odnos mira sa Bogom.
zašto je to tako? kako je moguće da ću imati mir, a malopre sam pročitao da jedino što sam zaslužio jeste smrt?
apostol Pavle podseća čitaoce na još jednu veoma važnu istinu u prvom stihu 8. poglavlja –
Sad, dakle, nema nikakve osude za one koji su u Hristu.
da bi Božiji sud bio pravedan, a da stojimo pred njim bez Hrista naravno da bi jedina pravedna Božija presuda bila – kriv. a kazna za krivicu je večno odvojenje od Božije Milosti.
međutim, zbog Isusove smrti na krstu, a nakon što ga prihvatimo kao Gospoda i Spasitelja, nikada nećemo biti osuđeni za naše grehe.
i na kraju, ostaje nam jedna ohrabrujuća Pavlova izjava da se ne bismo brinuli da nekako može presuda da nam se preinači. na kraju 8. poglavlja on potpisuje sledeće –
Uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni glavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, niti ikakve sile, ni visina, ni dubina, niti išta od onoga što je stvoreno, ne mogu rastaviti od Božije ljubavi koju imamo posredstvom Hrista Isusa, našeg Gospoda.
dakle, zbog pravednog Hrista Isusa, njegovog pravednog života, pravedne smrti i pravednog vaskrsenja, a na osnovu naše izjave vere u Isusa kao Gospoda i Spasitelja nama nepravednima se pripisuje pravednost i to je nepromenljiva činjenica.
međutim, da li to znači da možemo nakon ovoga da nastavimo kroz život bilo kojim putem ili samo putem pravednika?
da li to znači da ne treba da činimo dobra dela jer nam je svakako u Hristu sve oprošteno?
nikako, a zašto ne bi trebalo tako da razmišljamo čitaj u sledećem tekstu koji izlazi uskoro…
a do tada
Neka je Mir Božiji sa Tobom!
Tvoj u Hristu,
Slobodan – Hristov učenik!
napomena: svi stihovi korišćeni u ovoj objavi su iz sledećeg prevoda Svetog Pisma –
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
Tesarev Učenik - sajt sa dušom 